Pretraga

Maja pise srcem

hart-wolk

Advertisements

4ecfce7399d3800d0baf501860d18034

Promene u školstvu iziskuju i promene u društvu

Stalno se žalimo kako naš Beograd više nije beo grad. Žalimo se što  nam reke više nisu za kupanje, što javni prevoz liči na prevoz stoke što po mirisima što po čistoći prozorskih stakala… Žalimo se. Malo je onih koji preduzimaju nešto da bi nam bilo bolje. Povlačimo se u sebe govoreći da mi ne možemo ništa promeniti.  Zamislite kada bismo svi govorili sebi da baš mi možemo doprineti da naše okruženje bude čistije i lepše. Ono bi zaista i postalo takvo. Počnimo od sebe, dajmo primer mladima. Šteta što ovog septembra ni jedan razred nije položio đaču zakletvu iz davne 1914. godine, iz godine kada su deca doživljavala učitelje kao autoritete i zaklinjala se da će uticati pozivno na svoje okruženje. Šteta što su ovoga septembra mališani pošli u školu uz priču o zvezdama rijaliti programa umesto o lektirama koje su iz radoznalosti čitali tokom raspusta. Možemo li da promenimo ovakvo stanje u koje smo zapali? Možemo li da vratimo nekadašnji šarm našem Beogradu?

Možemo – počnimo od sebe!

Za početak podsetimo se stare đačke zakletve i negde u sebi zakunimo se da ćemo poštovati njena načela.

12717682_1222145837812971_5086328519595818623_n

Pozdrav do narednog  čitanja,

Maja.

Vest – U Belgiji umesto pokemona jure knjige

Резултат слика за knjige                                                                     * Slika sa interneta

Inspirisana igricom „Pokemon Go“, direktorka jedne belgijske osnovne škole razvila je igricu u kojoj učesnici umesto za crtanim monstrumima, tragaju za knjigama.

Dok su lovci na pokemone koristili GPS i kameru mobilnog telefona, Avelin Gregoar je smislila igricu za koju je potrebno pristupiti grupi na Fejsbuku „Knjigolovci“ (Chasseurs de livres), prenosi Rojters.

Kad igrač pročita knjigu, „oslobađa“ je i vraća u svet, slika je i tu sliku postavlja u grupu na Fejsbuku, i nagoveštava mesto na kojem je knjiga skrivena.

Inspirisana Nintendovom igricom, direktorka škole kaže da je ideju za novu varijantu lova dobila sređujući svoju biblioteku, u kojoj nije bilo više mesta za sve knjige.

Iako je igra „knjigolova“ počela tek pre koju nedelju, u Gregoarinu grupu na Fejsbuku prijavilo se više od 40.000 ljudi.

Među knjigama koje igrači kriju ima svega – od dečjih knjiga do horor romana Stivena Kinga.

Da bi sve dobilo na modernijem pristupu, Gregoarova sada želi da ode i korak dalje – pravljenjem aplikacije za svoje „knjigolovce“.

Izvor: sinhro.rs

Zagonetka za noćne ptice

Zagonetke podstiču decu na razmišljanje, a sobzirom da uskoro počinje škola napisah nekoliko dečijih zagonetki. Ukoliko ste od onih roditelja koji spadaju u noćne ptice i još niste zaspali, evo jedne za vas da ujutru njome razbudite mozak vašeg mališana 🙂

 

smesna-sova

Polazak u školu

Đaci se već uveliko pripremaju za polazak u školu. Okružena njima i ja počeh pisati u matematičkim formulama 🙂

COOKIE2
COOKIE2

Poruka nama i našim olimpijcima!

Dan,noć, po prvi put u životu svesku zamenih sa televizorom, a olovku sa daljinskim upravljačem. Naši sportisti morali su da se bodre! Doduše preko malih ekrana kada većina, nas,  njihovih sunarodnika, može samo da sanja da će ikada u životu videti Rio.

Znali su oni da smo uz njih čak iako nismo fizički prisutni na mečevima. Znaju dobro odakle potiču i kolike su mogućnosti naroda zemlje čije boje brane. Osetili su da je cela nacija uz njih, osetili i POBEDILI!

Osvojili su osam medalja, osam velikih medalja. Njihove medalje su utoliko veće ukoliko se uzmu u obzir uslovi njihovog treniranja i mogućnosti zemlje iz koje dolaze.

Sme li iko da se ljuti na košarkaše što nisu pobedili Amerikance u borbi za zlato? Zamislite samo koliko podneblje obuhvata Amerika a koliko Srbija, Amerika ima profesionalnih košarkaša skoro koliko Srbija stanovnika! Uporedite samo koliko puta su naši sportisti trenirali u salama koje prokišnjavaju,  na terenima koji nemaju uz sebe toalet i svlačionicu, a koliko njihovi! I zašto se samo Amerikanci ne podvrgavaju doping kontroli? Zašto čak i na olimpijskim igrama ismejavaju ceo svet?

Srbija nema pravo da se ljuti ni na Đokovića što nije stigao do finala, svakome se desi da u nekom momentu na poslu ne bude najbolji. Zašto zaboravljamo da je i on samo čovek? Zašto se lako kitimo njegovim rezultatima, govoreći da smo MI  najbolji na svetu u tenisu, a potom sa istom lakoćom okrećemo glavu od onog koji je  zapravo najbolji? Zašto i tada njegov neuspeh ne doživimo na isti način, na onaj koji kaze  „****  ** MI nismo prošli, nema veze, idemo dalje“? Zar ne bi trebalo da ako smo uz nekog dok mu dobro ide, budemo uz njega i kad padne? No ipak ovih dana čuju se osude, to govori o nama, kakvi smo ljudi postali. Dozvoljavamo sebi da uprkos svim svojim ne savršenostima kritikujemo bolje od nas.

Novaka danas niko i ne spominje, košarkaše kritikujemo zbog prevelike razlike, a veličamo Tiću i Davora, one za koje do juče nismo ni znali da postoje, jer do danas ni ti sportovi kao da nisu postojali za nas kao pojedince i državu uopšte. Isuviše se ulaže u fudbal, košarku, tenis poslednjih godina, dok se ostali sportovi ne vide… nadam se da će se uspehom ovih mladih ljudi to promeniti! I da neće doživeti da ih jednoga dana njihova nacija popljuje zbog nekog kiksa onom jačinom kojom ih sada veliča.

Raspisah se, ne stigoh još ni da se dotaknem odbojkašica, vaterpolista, kajakaša, košarkašica… a iz susedne sobe već me doziva možda baš budući olimpijac, stoga odoh da mu se posvetim, a svim našim sportistima želim da poručim jedno veliko BRAVO!

BRAVO što predstavljate Srbiju na pravi način! BRAVO što se trudite i kada nemate uslova za rad! BRAVO što nam ne zamerata kada se ponašamo kao da smo svi stručnjaci u vašem poslu! BRAVO što predstavljate pravi primer za ovu našu decu, naše buduće olimpijce, iako se država trudi da ih odgaja na farmi i u kući velikog brata!

BRAVO!

Резултат слика за doček olimpijaca

Спремите на време читалачки кутак за ваше малишане, јер школска звона се већ подмазују:)

Идеје за уређивање дечијег кутка за читање преузете су са интернета.

Писмо мајке ћерки

Писмо мајке кћерки

 

Гледам те како спаваш. Стојим, крај узглавља твог. Бринем. Овај свет тако је суров и страшан. Надам се да ћеш у животу успети да сачуваш прибраност, веру у себе и своју интуицију и да ћеш избећи невољу сву.
Не слушај када ти говоре да су сви људи зли. Јесте, има и злих, али никако нису сви. Чак и они који ти тиме главу пуне, први ће за себе тврдити да су добри, ето контрадикторности у њиховим речима. Слушај мајку и оца свог, веруј људима и ради онако како заповеда бог. Не онај о коме ти црквењаци причају, око кога се религијски ратови воде, већ онај једини прави, твој унутрашњи глас савести. И не дели људе према богу којем се гласно моле, већ на основу њихових дела. Буди вредна – вредношћу и трудом све се може постићи. Воли, не стиди се да љубав покажеш свету. Похвали нечије дело, без сујете, зависти и никада не омаложавај нечији труд, боље енергију усмери да створиш нешто боље. Ако имаш много – подели, ако немаш, не устручавај се да помоћ затражиш када ти је не опходна, али упамти ко ти је руку пружио и када будеш могла врати неким добрим делом. И на планету своју некад помисли, па је ђубрета, бар свога, спаси колико можеш. И дрво неко посади. И пиши. Сви ми имамо шта да кажемо. Читај, шири видике, путуј на крилима књиге, и с лакоћом ћеш решавати бриге.
Смеј се, увек! И оно што је најважније ВЕРУЈ У СЕБЕ! Веруј, бар упола онолико колико ја верујем у тебе и успећеш- бићеш права жена, мајка, краљица свога света.
Воли те мама.
         М.В.

Blog na WordPress.com.

Gore ↑