Pretraga

Maja pise srcem

Kategorija

Političke

Poruka nama i našim olimpijcima!

Dan,noć, po prvi put u životu svesku zamenih sa televizorom, a olovku sa daljinskim upravljačem. Naši sportisti morali su da se bodre! Doduše preko malih ekrana kada većina, nas,  njihovih sunarodnika, može samo da sanja da će ikada u životu videti Rio.

Znali su oni da smo uz njih čak iako nismo fizički prisutni na mečevima. Znaju dobro odakle potiču i kolike su mogućnosti naroda zemlje čije boje brane. Osetili su da je cela nacija uz njih, osetili i POBEDILI!

Osvojili su osam medalja, osam velikih medalja. Njihove medalje su utoliko veće ukoliko se uzmu u obzir uslovi njihovog treniranja i mogućnosti zemlje iz koje dolaze.

Sme li iko da se ljuti na košarkaše što nisu pobedili Amerikance u borbi za zlato? Zamislite samo koliko podneblje obuhvata Amerika a koliko Srbija, Amerika ima profesionalnih košarkaša skoro koliko Srbija stanovnika! Uporedite samo koliko puta su naši sportisti trenirali u salama koje prokišnjavaju,  na terenima koji nemaju uz sebe toalet i svlačionicu, a koliko njihovi! I zašto se samo Amerikanci ne podvrgavaju doping kontroli? Zašto čak i na olimpijskim igrama ismejavaju ceo svet?

Srbija nema pravo da se ljuti ni na Đokovića što nije stigao do finala, svakome se desi da u nekom momentu na poslu ne bude najbolji. Zašto zaboravljamo da je i on samo čovek? Zašto se lako kitimo njegovim rezultatima, govoreći da smo MI  najbolji na svetu u tenisu, a potom sa istom lakoćom okrećemo glavu od onog koji je  zapravo najbolji? Zašto i tada njegov neuspeh ne doživimo na isti način, na onaj koji kaze  „****  ** MI nismo prošli, nema veze, idemo dalje“? Zar ne bi trebalo da ako smo uz nekog dok mu dobro ide, budemo uz njega i kad padne? No ipak ovih dana čuju se osude, to govori o nama, kakvi smo ljudi postali. Dozvoljavamo sebi da uprkos svim svojim ne savršenostima kritikujemo bolje od nas.

Novaka danas niko i ne spominje, košarkaše kritikujemo zbog prevelike razlike, a veličamo Tiću i Davora, one za koje do juče nismo ni znali da postoje, jer do danas ni ti sportovi kao da nisu postojali za nas kao pojedince i državu uopšte. Isuviše se ulaže u fudbal, košarku, tenis poslednjih godina, dok se ostali sportovi ne vide… nadam se da će se uspehom ovih mladih ljudi to promeniti! I da neće doživeti da ih jednoga dana njihova nacija popljuje zbog nekog kiksa onom jačinom kojom ih sada veliča.

Raspisah se, ne stigoh još ni da se dotaknem odbojkašica, vaterpolista, kajakaša, košarkašica… a iz susedne sobe već me doziva možda baš budući olimpijac, stoga odoh da mu se posvetim, a svim našim sportistima želim da poručim jedno veliko BRAVO!

BRAVO što predstavljate Srbiju na pravi način! BRAVO što se trudite i kada nemate uslova za rad! BRAVO što nam ne zamerata kada se ponašamo kao da smo svi stručnjaci u vašem poslu! BRAVO što predstavljate pravi primer za ovu našu decu, naše buduće olimpijce, iako se država trudi da ih odgaja na farmi i u kući velikog brata!

BRAVO!

Резултат слика за doček olimpijaca

Четири православне цркве гореле на Ускрс

Више о овом догађају који је уздрмао свет, читајте у новинама, јер ја заиста немам речи, све што могу да кажем је…

DSCF2859 - Copyфотографија: приватна архива

Blog na WordPress.com.

Gore ↑