Kuda god da krenem stalno uz sebe vucaram rokovnike, sveske… Ukoliko ih pak zaboravim ili nemam mesta u tašni (što se retko dešava, osim ako nisu neka svečana dešavanja u pitanju) snalazim se tako što misli zapišem na salveti, novinama, kesici šećera…

Nikada ništa nisam objavljivala, jer sam nekako uvek čekala „bolji trenutak“ i tako otvorih fioku punu ispisanih svezaka sa različitim temama, punu kojekakvih papirića sa zanimljivim statusima, punu… misli!

A onda reših da fioku oslobodim i ustupim je mojoj maloj devojčici, te tako u fioci sada stoje neke tuđe misli,  a moje ispisane papire, zamenile su lutke ispisanih lica.

Ne, nisam pobacala dugo prikupljana zapažanja, samo sam ih prekucala, rešena da ih selektujem i ozbiljno poradim na objavljivanju mojih knjiga. Sada je tu moja devojčica, koja zaslužuje da joj posvetim bar jednu knjigu dečije poezije i svakako zaslužuje da joj se mama uozbilji i prestane da čuva ispisane salvete i kesice proizvoda po kući.

Eto tako je nastao ovaj sajt, tako što sam rešila da prestanem da  stihove, zagonetke, priče… čuvam samo za sebe – rešila sam da ih podelim sa vama!

Dakle svaki tekstić na ovom sajtu (od priče, preko pesama… od zagonetki do citata) je moje autorsko delo, stoga bi vas molila da ukoliko ga delite, obavezno bude  naznačen i moj sajt u potpisu! Fotografije su neke moje, neke su preuzete iz arhive moje sestre, podjednako kreativne, ali za fotografiju, biće i onih lepo uređenih ilustracija inspirisanih knjigom, jedino fotografije tog tipa su preuzete sa neta (što će i biti naznačeno uz svaku) te njih možete objavljivati i bez naziva sajta 🙂

Nešto više o meni za sad vam neću otkrivati jer verujem u onu „tek kad pojedeš sa nekim džak soli – znaš kakav je“.  Zato želim da me upoznajete polako, kroz moja dela.

Jedino što ću vam za sad nagovestiti je da sam završila fakultet, ali ne filološki. Stoga ne zamerite ukoliko tekstovi nisu pisani po svim pravilima, najčešće ih pišem u trenutku i objavljujem bez ikakve korekcije. Ponekad sam  svesna da imaju po neku vidnu grešku, ali  verujem da upravo takvi tekstovi, neprepravljani mnogo puta, imaju najveću vrednost- oni su iskreni, preneti direktno iz srca i poput svih nas posebni u svojoj nesavršenosti!

Do čitanja,

Maja