КУЋНИ РЕД

Правилник нашег дома,
Осмислио је још деда Тома.
Он је тада говорио,
После десет, немој да је неко проговорио!
И дан данас, то је за поштовање,
Али је и тата додао неке његове попованије.
Тако на пример, ко од деце одбије послушност мами,
Уместо уз телевизор, успављиваће се у тами.
Но мами та придодата ставка не беше доста,
него је морала и она додати још штошта.
Тако на пример, ко ручак не поједе,
Неће добити ни дезерт од јагоде,
А ко се за ручком посвађа,
Не гине му ни прање посуђа…
Када је мама са набрајањем коначно завршила,
Јавила се моја сестра, како би списак довршила.
Каже желела би она као најстарије дете,
Да јој се допусти да у тај списак ставку једну уплете,
Ако неко (у праву сте мисли на мене)
заборави да нахрани мачке,
идућег дана не може добити ни играчке.
Родитељи ову ставку подржаше,
А онда и мене за реч упиташе.
Ја бих додао само ставку једну,
Али за рад моје среће изузетно вредну,
Може ли све ово да важи,
Само током летњих дана док смо на плажи?

 

*Песма је објављена у Зборнику поезије за децу, чије ће штампано издање изаћи до                       октобра 2016.

ВИШЊА

Честитамо свете,
Од данас си богатији за још једно дете.
Иако је стигло у сред зиме,
Родитељи му наденуше летње име.
Кажу желе да њиховом кућом срећа блиста,
Иако је зима, окупише гостију триста.
Славило се све до зоре,
Цепале се кошуље и старе и нове,
Певале се песме драге и лепе,
Стигло је у породицу мило дете.
Гости се именом Вишња одушевише,
При помисли на летње, румене вишње,
одмах се насмешише.
Некa је фина, здрава и румена,
Да једнога дана неком принцу буде жена,
Јер она је сва кô принцеза,
Добро нам дошла, малена Вишња- клинцеза.

*Песма је објављена у Зборнику поезије за децу, чије ће штампано издање изаћи до                       октобра 2016.

МАМА

У башти крај реке седи сама,
Лепо обучена,насмејана дама.
Лице јој је још увек без бора,
Иако ретко има тренутке одмора.
А уколико ухвати који минут слободе,
Она дође, баш овде, у башту крај воде,
Ужива у природи, посматра роде,
Али иако јој ти тренуци врло годе,
Уместо да се опусти, она размишља о нама,
Јер та дама је наша мама.
Која и у тренуцима највећега мира,
Стрепи,брине да јој ко децу не дира.
За њу нема ништа лепше, но када је уз
нас – миле,
И то јој не могу заменити ни природне
идиле.
Ми то знамо и њену љубав осећамо,
Да нам пуно значи увек је подсећамо,
Јер све у животу иде нам по плану,
Док уз нас имамо такву маму.

           * Песма је објављена у зборнику Лексикон савремених песника бивше Југославије, 2015.

ИСПИТИ МОЈЕ МАМЕ 

Овако то изгледа,

Кад моја мама испите спрема,

Прво све она попегла,

Потом узме књигу и задрема.

Ето, баш ми рече јуче,

Да и маме морају да уче,

Нахранила ме и пресвукла,

Па почела да чита, а поглед јој ка мени лута.

А  кад дође вече,

Она се понада да ће учење са лакоћом да тече.

Међутим тад тата почне да зановета,

Па мама лекције увек изнова спрема.

Мора их спремати више пута,

Да на испитима не испадне глупа.

Док прво намири, све нас редом,

Заборавила би све да прочита их само једном.

И тако док мене нов зубић мучи,

Мама се пита када ће моћи да учи,

Па да неки др. мр. постане,

И да у игри са нама, на миру, дуго остане!

 

Advertisements