Ljubav

Po ko zna koji put, opet sam sama,

Tonem u razmišljanja dok oko mene je tama.

Normalan svet, odavno spava,

Dok ja pokušavam da shvatim koja je odluka prava.

Duša podeljena na dva dela,

Ne zna ni sama, koji od vas  dvojce joj treba da postane cela,

Srce tužno lupa i sve češće boli,

Jer ni ono nije sigurno koga zapravo voli.

Dragi ste mi obojca, svako na svoj način,

Ne želim osećanja ni jednog da ugnjetavam i tlačim,

Za dilemu rešenja nema, nisu to jednačine,

Volim vas obojcu na različite načine.

I  pošto srce i duša ne mogu da odluče,

Dopustiću razumu da ka jednom me odvuče,

No to bi se moglo pokazati vrlo glupo,

Ta odluka, mogla bi me koštati skupo,

Jer složićete se nije mala stvar,

Pokloniti nekom svoj život na dar,

Ne bih želela da nakon četvrt veka,

Shvatim da odluka i nije bila neka,

Stoga dok normalan svet spava,

Ja pokušavam da shvatim koja je odluka prava,

Ali… sve je to ljubav…

*Pesma je nastala pre desetak godina, a  objavljena je 2014. u zborniku „Sve boje leta“.