Počinju beogradski međunarodni susreti pisaca

Beogradski međunarodni susreti pisaca počinju sutra, 19.septembra a predsednik UKS-a Radomir Andrić je najavio dolazak 33 književnika iz Azerbejdžana, Albanije, Belorusije, Bugarske, Velike Britanije, Grčke, Izraela, Kanade, Madjarske, Makedonije, Nemačke, Republike Srpske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Turske, Ukrajine, Francuske, Hrvatske, Crne Gore i Češke.

Milutin Bojić - 125 godina od rođenja

Foto: privatna arhiva / RAS SrbijaMilutin Bojić – 125 godina od rođenja

Andrić je na pres konferenciji govorio i o nastojanju UKS da ponovo uspostavi čvršću saradnju sa piscima iz susednih država, te tako posle niza godina gosti Beograda biće pesnikinja Entela Kasi iz Albanije, kao i više književnika iz Madjarske, čija poezija, prema Andrićevim rečima, spada medju najveće u Srednjoj Evropi.

Ove godine biće organizovan omaž Šarlu Bodleru povodom 150 godina od smrti „pesnika preobražajnika koji je uticao na razvoj moderne književnosti“.

Takodje, biće obeleženi još neki jubileji: 125. godišnjica od rodjenja Milutina Bojića, vek od smrti Vladislava Petkovića Disa, ali i 450 godina od rodjenja velikog dubrovačkog komediografa Marina Držića, 125 godina od rodjenja srpskog nobelovca Ive Andrića, 250 godina od rodjenja narodnog pesnika i guslara Filipa Višnjića i 25 godina od smrti lucidnog proznog pisca Borislava Pekića.

Vladislav Petković Dis - vekm od smrti velikog pesnika

Foto: privatna arhiva / RAS SrbijaVladislav Petković Dis – vekm od smrti velikog pesnika

Predvidjena je i plovidba Dunavom tokom koje će biti organizovan „Medjunarodni miting poezije“, a Andrić je najavio da će UKS naredne godine organizovati u Srbiji okupljanje pesnika – posvećenika Dunavu.

Reč je o projektu pod nazivom „Veliki gospodin Dunav“ po istoimenoj pesmi Vaska Pope, koji su pokrenuli zajedno sa piscima iz Slovačke sa ciljuem objedinjavanja podunavskih zemalja.

Ti susreti se već dve godine održavaju u Slovačkoj, a Srbija će biti domaćin sledeće godine, rekao je Andrić.

Nagrada „Povelja Morave“ ove godine je dodeljena pesnicima Djordju Vulturesku iz Rumunije i Ljubiši Djidiću.

Andrić je kazao i da se nagrada „Pečat kneza Lazara“ dodeljuje srpsko-kanadskom pesniku Ranku Radoviću i Vlastimiru Stanisavljeviću Ssarkamencu iz Pariza.

Zvanično otvaranje 54. Beogradskih medjunarodnih susreta zvanično će biti otvoren sutra, a dan kasnije u porti manastira Rakovica odvijaće se Sedmi medjunarodni sabor duhovne poezije.

Susret pisaca počinje dočekom učesnika iz 22 zemlje u prostorijama Udruženja književnika Srbije, a prvog dana je predvidjeno i veče književnika sa Kosova i Metohije.

U četvrtak i petak učesnici manifestacije posetiće Čačak, Mrčajevce, Požegu, Ccajetinu, Sirogojno, Vrnjačku Banju, Aleksandrovac, Požarevac, Malo Crniće, Indjiju, Novi Sad, a poslednjeg dana 23. septembra biće predstavljen Zbornik Susreta.

 

Prvi književni maraton

13006603_993171247426247_8893740094114855418_n

Knjiga koja ne može da čeka

Hiperprodukcija knjiga u savremenom svetu navela je izdavače da osmišljavaju kreativne načine za promovisanje novih izdanja. Nesvakidašnje veličine knjige (od onih viših od tri metra pa do mikro knjiga koje se ne mogu čitati golim okom), neobične forme, atraktivne korice, prezentacije, novi načini interakcije sa piscem i njegovim delom – samo su deo ove priče.

      Jedan od najzanimljivijih načina promocije mladih autora osmislila je argentinska izdavačka kuća „Kadensija Eterna“ pre četiri godine. Svesni da je knjiga veoma strpljiva stvar koja čeka nedeljama, mesecima, pa i godinama da bude pročitana, izdavači su osmislili potpuno nov i neobičan koncept: knjiga se samouništava ako se ne pročita za dva meseca.

Knjige se prodaju u plastičnoj ambalaži, a kada se raspakuju, tinta počinje postepeno da bledi pod uticajem vazduha i svetlosti. Ukoliko se ne pročita za šezdeset dana, od nje ostaju samo korice i prazne stranice. Tvorci ovog koncepta nisu želeli da knjiga ostane na polici „čekajući“ čitaoca, već da je on što brže pročita. Kada je reč o delima mladih književnih stvaralaca, istakli su da ukoliko „ljudi ne čitaju njihove prve knjige, oni nikada neće izdati drugu.“

Koncept „samouništavajuće knjige“ izazvao je veliko interesovanje i osvojio tri zlatne medalje i „Bronzanog lava“ na kanskom Festivalu kreativnosti 2012. godine. Projekat je bio toliko uspešan da je prvo izdanje ovih knjiga prodato za jedan dan.

Sličan princip primenjuje se i na internetu, gde su pojedine knjige dostupne samo određen, obično kratak vremenski period. Međutim, svojevrsna poruka autora „Knjige koja ne može da čeka“ nosi i upozorenje o ugroženosti štampane knjige u odnosu na onu u elektronskom obliku.

izvor: www.rts.rs

Da li lažete šta ste sve pročitali?

Jedno istraživanje je pokazalo da se čak 60 odsto ljudi pretvara da je pročitalo knjige koje nisu ni otvorili.
Na listi dela koja su ljudi „lažno“ čitali, prvo mesto zauzima dečji klasik „Alisa u Zemlji čuda“, pokazalo je istraživanje BBC.
Orvelova „1984“, Tolkinova trilogija „Gospodar prstenova“, Tolstojevi „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“ i „Avanture Šerloka Holmsa“ Artura Konana Dojla, ubedljivo su u vrhu liste, pokazalo je istraživanje koje je sproveo BBC.
Druge knjige koje je čitalo daleko manje ljudi, nego što deluje jesu „Ponos i predrasude“ Džejn Ostin, Selindžerov „Lovac u žitu“, pa čak i serija knjiga o „Hariju Poteru“.
Istraživanje je ispitivalo čitalačke navike 2.000 Britanaca i otkrilo da jedna od četiri osobe laže o tome koje knjige je pročitala.
„Ljudi su spremniji da slažu da su čitali klasične romane, jer tako u društvu deluju inteligentnije. Međutim, čak 42 odsto njih svoja znanja o klasicima zasniva na TV adaptacijama i filmovima, ili sižeima koje pronađe na internetu“, stoji u izveštaju.
Zanimljivo je i to da je istraživanje pokazalo da filmske adaptacije zapravo navode ljude da zapravo i pročitaju originalno delo.Zašto bi ljudi lagali o tome šta su pročitali?Većina želi da u društvu deluje inteligentnije i obrazovanije, naročito kad se povede razgovor o knjigama. Laganje o tome šta su pročitali možda je i znak literarnog takmičenja.
Takođe, deluje da načitanost predstavlja vrlo privlačan element u zavođenju, pa je čak 60 odsto ispitanika u BBC studiji izjavilo da osoba koja čita knjige deluje atraktivnije.
Predstavljamo vam listu knjiga o kojima ljudi najčešće lažu:“Alisa u zemlji čuda”, Luis Kerol
“1984”, Džordž Orvel
“Gospodar prstenova” trilogija, Dž.R.R. Tolkin
“Rat i mir”, Lav Tolstoj
“Ana Karenjina”, Lav Tolstoj
“Avanture Šerloka Holmsa”, Artur Konan Dojl
“Ubiti pticu rugalicu”, Harper Li
“Dejvid Koperfild”, Čarls Dikens
“Zločin i kazna”, Fjodor Dostojevski
“Ponos i predrasude”, Džejn Ostin
“Sumorna kuća”, Čarls Dikens
“Hari Poter”, Dž.K. Rouling
“Velika očekivanja”, Čarls Dikens
“Dnevnik Ane Frank”, Ana Frank
“Oliver Tvist”, Čarls Dikens
“Pedeset nijansi” (trilogija), E.L. Džejms
“Deset malih crnaca”, Agata Kristi
“Veliki Getsbi”, F. Skot Ficdžerald
“Kvaka 22”, Džozef Heler
“Lovac u žitu”, Dž.D. Selindžer

Izvor: B92

 

U Parizu održana izložba povodom 70. rođendana Malog princa

Nadam se da će ova izložba stići i do Beograda.

 

Vratio knjigu biblioteci posle 49 godina

 

biblioteka_1

Mnogima se dogodilo da bar jednom u životu zakasne sa vraćanjem knjiga biblioteci, ali Džejms Filips iz Minesote je zakasnio punih 49 godina.

On je knjigu „Istorija krstaških ratova“ uzeo iz biblioteke Univerziteta u Dejtonu 1967. godine, a zadržao je kod sebe čak 49 godina. Srećom po njega, škola je odustala od kazne u iznosu od 350 dolara.

Filips je knjigu pronašao u staroj kutiji sa stvarima s fakulteta, nakon čega ju je poslao poštom biblioteci, zajedno sa kratkom porukom izvinjenja, prenosi Independent.

„Molim vas, primite moje izvinjenje zbog dugog zadržavanja knjige Istorija krstaških ratova. Očigledno sam je pozajmio kad sam bio na prvoj godini fakulteta i nekako se zagubila u toku ovih godina“, napisao je on.

Sinhrono.rs

Izvor: B92.net  

 

Obeležen Svetski dan književnosti za decu.

Obeležen je Svetski dan književnosti za decu. On se obeležava 2. aprila od 1967. godine u spomen na rođenje pisca Hansa Kristijana Andersena. Danski književnik, rođen 2. aprila 1805. godine, danas je poznat kao “kralj bajki“.

 

Advertisements