Писмо мајке кћерки
Гледам те како спаваш. Стојим, крај узглавља твог. Бринем. Овај свет тако је суров и страшан. Надам се да ћеш у животу успети да сачуваш прибраност, веру у себе и своју интуицију и да ћеш избећи невољу сву.
Не слушај када ти говоре да су сви људи зли. Јесте, има и злих, али никако нису сви. Чак и они који ти тиме главу пуне, први ће за себе тврдити да су добри, ето контрадикторности у њиховим речима. Слушај мајку и оца свог, веруј људима и ради онако како заповеда бог. Не онај о коме ти црквењаци причају, око кога се религијски ратови воде, већ онај једини прави, твој унутрашњи глас савести. И не дели људе према богу којем се гласно моле, већ на основу њихових дела. Буди вредна – вредношћу и трудом све се може постићи. Воли, не стиди се да љубав покажеш свету. Похвали нечије дело, без сујете, зависти и никада не омаложавај нечији труд, боље енергију усмери да створиш нешто боље. Ако имаш много – подели, ако немаш, не устручавај се да помоћ затражиш када ти је не опходна, али упамти ко ти је руку пружио и када будеш могла врати неким добрим делом. И на планету своју некад помисли, па је ђубрета, бар свога, спаси колико можеш. И дрво неко посади. И пиши. Сви ми имамо шта да кажемо. Читај, шири видике, путуј на крилима књиге, и с лакоћом ћеш решавати бриге.
Смеј се, увек! И оно што је најважније ВЕРУЈ У СЕБЕ! Веруј, бар упола онолико колико ја верујем у тебе и успећеш- бићеш права жена, мајка, краљица свога света.
Воли те мама.
М.В.
*Фотографисано у Петровцу.
Maja pise srcem 
You must be logged in to post a comment.