Pretraga

Maja pise srcem

Kategorija

Porodične

Писмо мајке ћерки

Писмо мајке кћерки

 

Гледам те како спаваш. Стојим, крај узглавља твог. Бринем. Овај свет тако је суров и страшан. Надам се да ћеш у животу успети да сачуваш прибраност, веру у себе и своју интуицију и да ћеш избећи невољу сву.
Не слушај када ти говоре да су сви људи зли. Јесте, има и злих, али никако нису сви. Чак и они који ти тиме главу пуне, први ће за себе тврдити да су добри, ето контрадикторности у њиховим речима. Слушај мајку и оца свог, веруј људима и ради онако како заповеда бог. Не онај о коме ти црквењаци причају, око кога се религијски ратови воде, већ онај једини прави, твој унутрашњи глас савести. И не дели људе према богу којем се гласно моле, већ на основу њихових дела. Буди вредна – вредношћу и трудом све се може постићи. Воли, не стиди се да љубав покажеш свету. Похвали нечије дело, без сујете, зависти и никада не омаложавај нечији труд, боље енергију усмери да створиш нешто боље. Ако имаш много – подели, ако немаш, не устручавај се да помоћ затражиш када ти је не опходна, али упамти ко ти је руку пружио и када будеш могла врати неким добрим делом. И на планету своју некад помисли, па је ђубрета, бар свога, спаси колико можеш. И дрво неко посади. И пиши. Сви ми имамо шта да кажемо. Читај, шири видике, путуј на крилима књиге, и с лакоћом ћеш решавати бриге.
Смеј се, увек! И оно што је најважније ВЕРУЈ У СЕБЕ! Веруј, бар упола онолико колико ја верујем у тебе и успећеш- бићеш права жена, мајка, краљица свога света.
Воли те мама.
         М.В.
Advertisements

10271588_10202559737616736_986156324667011523_n

Кућни ред

DSCF2983*Фотографисано у Петровцу.

Мама

У башти крај реке седи сама,
Лепо обучена, насмејана дама.
Лице јој је још увек без бора,
Иако ретко има тренутке одмора.
А уколико ухвати који минут слободе,
Она дође, баш овде, у башту крај воде,
Ужива у природи, посматра роде,
Али иако јој ти тренуци врло годе,
Уместо да се опусти, она размишља о нама,
Јер та дама је наша мама.
Која и у тренуцима највећега мира,
Стрепи, брине да јој ко децу не дира.
За њу нема ништа лепше, Но када је уз нас- миле,
И то јој не могу заменити ни природне идиле.
Ми то знамо и њену љубав осећамо,
Да нам пуно значи увек је подсећамо,
Јер све у животу иде нам по плану,
Док уз нас имамо такву маму.

*песма је објављена у Лексикону савремених песника бивше Југославије, 2015.

DSCF1081

Фотографисано на Макишу, 2014.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑