Balašević

I tako, sudbina uvek zamrsi konce… Tek napravih profil rešena da objavljujem isključivo citate koji su moje autorsko delo, planovi se promeniše. Svet je napustio čovek kome bih uvek odala priznanje, čovek uz čije sam citate odrastala i čijim citatima ću ustupiti mesto njemu u čast.
Zbog toga što sam uz njegovu pesmu prvi put probala vino, prvi put plakala napustivši ulicu u
kojoj se danas igraju NEKI NOVI KLINCI.
Zbog toga što nekim dragim ljudima često krene suza na pesmu JESEN STIŽE DUNJO MOJA.
Zbog toga što kada god čujem KADA ODEM osetim da moram biti jaka jer mi je to ostavljeno u amanet.
Zbog toga što, meni draga, Višnja obožava BELU HALJINU SA VIŠNJAMA I NAJLEPŠA JE
BEZ RAZMIŠLJANJA.
Zbog toga što smo svi mi imali nekad nekog s kim NISMO MI BILI LJUBAVNICI.
Zbog toga što znam bar jednu devojku koja se umesto za finog momka udala za barabu, budala jedna i znam bar nekoliko momaka koji se pronalaze u pesmi ČOVEK ZA KOGA SE UDALA BUBA ERDELJAN.
Zbog toga što često kažem NE LOMITE MI BAGRENjE, kada god odem u napušteno selo
dole negde na jugu…
Zbog toga što se svi mi molimo SAMO DA RATA NE BUDE.
Zbog toga što za citiranje Balaševića ne treba da postoje ni razlozi ni opravdanja. Balašević treba da se citira uvek i svuda. AMIN

• 

• 

• 

Zbornik „Deci s ljubavlju“

Zbornik „Deci s ljubavlju“, pridružio se kolekciji zbornika, u kojima su moja dela, upravo na dan ljubavi.

Poslovno odrastanje

Novogodišnji praznici su vreme preispitivanja.

Radim sa decom od svoje 17. godine. Počela sam sa čuvanjem dece, potom sam počela da ih animiram na rođendanima, dok ih danas edukujem i podučavam. Životni tempo mi je nametnuo da se animiranjem više ne bavim stalno, već samo tokom novogodišnjih praznika. Verovala sam da ću uvek imati volje za animaciju velike grupe dece. Obučem kostim, osmislim igre, okružim se radosnim licima i dopustim da podetinjim…

A onda se pojavila Korona. Ove godine prvi put nisam stala na scenu i shvatih da mi to zapravo prija. Nije bilo smišljanja scenarija i proba u kasne sate uz redovan posao i ostale obaveze koje kao supruga i majka obavljam. Prvi put priznah sebi da mi se više dopada da budem u publici među decom nego na sceni pred decom i njihovim roditeljima. Priznah sebi da bih volela da novine i dalje pišu o meni, ali ne kao o uspešnoj beogradskoj animatorki za decu, već kao o nastavniku čiji đaci ostvaruju odlične rezultate. Volela bih da pišu o edukativno-igrovnim sredstvima koje sam patentirala za decu i o mojim pesmama. Nadam se da ću nakon Korone ponovo stajati pred publikom, ali ne kao glumica, već kao pesnikinja.
Htedoh ovim postom da, putem ličnog primera, ukažem na to da koliko god mi voleli neki posao u jednom momentu može doći do zasićenja ili ga jednostavno izučite do te mere da vas više ništa ne motiviše jer ste srušili sve granice. Tada je vreme za odluku. Neki će ostati pri sigurnom poslu, drugi će ga prepustiti nekom mlađem i bez griže savesti krenuti nekim novim poslovnim stazama. Drugi put biraju hrabri, svesni da je pred njima dosta izazova koje će savladati usled želje za stalnim radom na sebi, svesni da će pobediti.
Koju god odluku da donesete želim vam da bude prava za vas.

Budite mi srećni u 2021. kako na poslovnom tako i na privatnom planu.

Voli vas Maja.

Маме и роде

 

Како сам настао? Питам се, питам…

Као луталица, за одговором стално скитам.

Ал’ прави одговор никако да пронађем,

Увек се разочарам у одговоре које нађем.

Тако ми је, баш јуче, рекла мама,

Да не зна ни она сама.

То ми је звучало нелогично,

Инсистирао сам да ми објасни, јасно и логично.

Тада ми је рекла да ме је донела рода,

Да роде доносе децу, у то време, била је мода.

А данас, како мама каже,

Децу доносе корњаче са плаже.

Да ли да верујем у све те приче?

Како онда деца на родитеље личе?

Одрасли су врло компликовани и чудни,

Нема ту шта да ме буни,

Да све су то небулозе већ сада знам,

И надам се да када порастем, одговор доћи ће сам.

 

Песма је објављена у зборнику „Деци с љубављу“  Кр Балкан, чије штампано издање ускоро излази. Песма и илустрација су моје ауторско дело 😉 Марија В.

Ježić radoznalac

Ježić mali, radoznali,

U zemlji se skrio, da bi sve knjige izučio.

Čitao je redom jednu po jednu,

Bibliotekar Sivko više nije imao za njega nijednu.

Tada je ježić tužan biblioteku napustio,

I lutanju u potrazi za dobrom knjigom se prepustio.

 

 

Pesmica pisana  inspirisana Dorinom ilustracijom.

Više njenih radova možete videti na instangramu www.instagram.com/drawingcacti/ a evo i sličica koje su meni pokrenule maštu.

 

Promene u školstvu iziskuju i promene u društvu

Stalno se žalimo kako naš Beograd više nije beo grad. Žalimo se što  nam reke više nisu za kupanje, što javni prevoz liči na prevoz stoke što po mirisima što po čistoći prozorskih stakala… Žalimo se. Malo je onih koji preduzimaju nešto da bi nam bilo bolje. Povlačimo se u sebe govoreći da mi ne možemo ništa promeniti.  Zamislite kada bismo svi govorili sebi da baš mi možemo doprineti da naše okruženje bude čistije i lepše. Ono bi zaista i postalo takvo. Počnimo od sebe, dajmo primer mladima. Šteta što ovog septembra ni jedan razred nije položio đaču zakletvu iz davne 1914. godine, iz godine kada su deca doživljavala učitelje kao autoritete i zaklinjala se da će uticati pozivno na svoje okruženje. Šteta što su ovoga septembra mališani pošli u školu uz priču o zvezdama rijaliti programa umesto o lektirama koje su iz radoznalosti čitali tokom raspusta. Možemo li da promenimo ovakvo stanje u koje smo zapali? Možemo li da vratimo nekadašnji šarm našem Beogradu?

Možemo – počnimo od sebe!

Za početak podsetimo se stare đačke zakletve i negde u sebi zakunimo se da ćemo poštovati njena načela.

Pozdrav do narednog  čitanja,

Maja.

Vest – U Belgiji umesto pokemona jure knjige

                                                                     * Slika sa interneta

Inspirisana igricom „Pokemon Go“, direktorka jedne belgijske osnovne škole razvila je igricu u kojoj učesnici umesto za crtanim monstrumima, tragaju za knjigama.

Dok su lovci na pokemone koristili GPS i kameru mobilnog telefona, Avelin Gregoar je smislila igricu za koju je potrebno pristupiti grupi na Fejsbuku „Knjigolovci“ (Chasseurs de livres), prenosi Rojters.

Kad igrač pročita knjigu, „oslobađa“ je i vraća u svet, slika je i tu sliku postavlja u grupu na Fejsbuku, i nagoveštava mesto na kojem je knjiga skrivena.

Inspirisana Nintendovom igricom, direktorka škole kaže da je ideju za novu varijantu lova dobila sređujući svoju biblioteku, u kojoj nije bilo više mesta za sve knjige.

Iako je igra „knjigolova“ počela tek pre koju nedelju, u Gregoarinu grupu na Fejsbuku prijavilo se više od 40.000 ljudi.

Među knjigama koje igrači kriju ima svega – od dečjih knjiga do horor romana Stivena Kinga.

Da bi sve dobilo na modernijem pristupu, Gregoarova sada želi da ode i korak dalje – pravljenjem aplikacije za svoje „knjigolovce“.

Izvor: sinhro.rs

Zagonetka za noćne ptice

Zagonetke podstiču decu na razmišljanje, a sobzirom da uskoro počinje škola napisah nekoliko dečijih zagonetki. Ukoliko ste od onih roditelja koji spadaju u noćne ptice i još niste zaspali, evo jedne za vas da ujutru njome razbudite mozak vašeg mališana 🙂